Nevjerovatno! Tartufi počeli rasti i na Arapskom poluotoku nakon pojave zeljenila (Video)

Šta su tartufi i gde se mogu pronaći?

Tartufi, kao najskuplja jestiva gljiva na svetu, čuveni su po izuzetnom ukusu, ali i lekovitim svojstvima, pa su pronašli svoju primenu i kao lek za potenciju i vitalnost čitavog organizma. Aktivne materije tartufa deluju kao neutrotransmiteri i obnavljaju sive ćelije mozga. Poboljšavaju koncentraciju, pamćenje, sposobnost učenja i mentalne izdržljivosti. Iz tog razloga, tartufi se još nazivaju i “hranom za mozak”.  

Jedan od razloga zašto su tartufi toliko cenjena namirnica u gastronomiji je to što se jako teško pronalaze i ne postoji mogućnost veštačkog uzgoja. Tartufi rastu samo na određenim područjima, ispod zemlje.

Doći do tartufa nije ni malo lako – u tom poslu biće vam neophodna pomoć svinja ili pasa koji su dresirani specijalno za taj zadatak. Vrlo specifičan miris tartufa će prirodno privući svinje koje ga pronalaze, dok su psi ti koji prolaze kroz obuku za pronalazak tartufa. Tartufi imaju vrlo karakterističnu aromu koja vrlo brzo ispari, zato je važno da njihov put od šume do vaše trpeze bude što kraći. 

Jestive vrste tartufa uglavnom rastu u Evropi, ali se u zadnje vreme otkrivaju i nalazišta tartufa u Australiji i Oregonu. 

Italija je najpoznatije stecište tartufa, ali se oni u Evropi mogu pronaći i na Balkanskom poluostrvu, u delovima Španije, južne Francuske, kao i na Istri.

Koje sve vrste tartufa postoje?

Postoji oko 200 različitih registrovanih vrsta tartufa u svetu, ali najkomercijalniji i najpopularniji su beli tartufi, crni, letnji i zimski tartufi. Kao što se sami tartufi razlikuju po bojama, oblicima i strukturama, tako i njihovi nazivi variraju zavisno od regije i države u kojoj se koriste, zato se često koriste i njihovi latinski nazivi.

Beli tartufi – tuber magnatum

Beli tartufi su daleko ispred svih ostalih vrsta tartufa, i kao takvi su i najskuplji primerak tartufa u svetu. Uglavnom su nepravilnog i okruglog oblika, a zavisno od zemljišta u kom su rasli mogu imati velike ili male kvrge. Miris belih tartufa je naročito intezivan i jači od mirisa drugih vrsta. Njihova boja i miris zavise od biljke sa kojom su bili u simbiozi.

Glavni preduslov za rast belih tartufa je pH vrednost zemljišta, odnosno hemijski sastav. Beli tartufi najbolje uspevaju u zemljištu blago kisele do neutralne reakcije. Najčešće se mogu pronaći u zajednici sa hrastom i topolom. Sazrevanje plodova belih tartufa se obično odvija u periodu od septembra do kraja decembra, a ukoliko su zime slabe, mogu izdržati i do polovine januara. 

Crni tartufi – tuber macrosporum

Crni tartufi su vrlo cenjene gljive, koje imaju dosta sličnosti sa belim tartufima, najpre imaju vrlo sličan specifičan miris. Uglavnom je okruglog oblika, ali može biti i okrugao sa blagim kvrgama i izbočinama. Takođe se pronalaze na sličnim zemljištima kao i beli tartufi, ali za razliku od njih, crni tartufi se mogu pronaći i na većim nadmorskim visinama. Najčešće se mogu naći u zajednici sa hrastom.  

Za razliku od belih, crni tartufi su na poprečnom preseku tamno smeđe boje sa belim žilama.

Letnji tartuf – tuber aestivum 

Letnji tartuf je vrsta crnog tartufa koja sazreva u letnjem periodu, po čemu je i dobio naziv. Nepravilnog je i okruglog oblika sa kvrgama i nešto svetlije braon boje od crnog tartufa. Značajna je razlika u mirisu – letnji tartuf je ugodnog mirisa i podseća na miris pečurke. 

Letnji tartufi su najrasprostranjenija vrsta tartufa u svetu, što predstavlja prednost u odnosu na ostale vrste tartufa. Raste na različitim vrstama zemljišta, od dolinskih šuma do brdskih terena. Može se javiti u zajednici sa mnogim biljkama poput hrasta, topole, lipe.. Sazreva tokom leta pa sve do kasne jeseni. 

Zimski tartuf – tuber brumale 

Zimski tartuf je vrsta koja je ime dobila pre svega zbog perioda u kom sazreva – od početka novembra pa sve do sredine marta. Boja mu varira od tamno braon do crne, a na poprečnom preseku je sive boje sa belim žilama. Okruglog je oblika i ima bradavičaste izraštaje. Vrlo je intenzivnog mirisa, ali i prijatnog. 

Vrlo je rasprostranjena vrsta kod nas, od dolinskih šuma pa do predela u kojima se javlja bukva. Pronaći ćete ga u zajednici sa hrastom, topolom ili lipom. 

Kako se mogu koristiti tartufi i po kojoj ceni?

Tartufi se u većini slučajeva koriste sirovi –  najčešće se rendaju preko pasta i soseva, salata, pečenih jaja… Profesionalni kuvari uspevaju da ih implementiraju u svako jelo, a u najboljim restoranima upravo jela sa tartufima skoro uvek zauzimaju mesto na meniju. 

Tartuf se može seći na tanke listiće i koristiti u kombinaciji sa mesom. Sem toga, tartufi su svoju primenu našli i kao sastojci mnogih pašteta i nadeva, ali i nekih vrsta sireva. 

Crni tartufi u odnosu na bele imaju manje izražen ukus, pa se mogu koristiti za pravljenje meda i tartufske soli. 

Na našim prostorima, u srpskoj kuhinji, tartufi se najčešće koriste u kombinaciji sa neutralnim pečurkama, poput šampinjona. Takođe, popularan specijalitet je i testenina sa neutralnim sirevima i posutim tartufima.  

Kao što smo već naveli, cene tartufa su vrtoglave i zavise od mnogo faktora. Crni tartufi se mogu pronaći za nekoliko stotina evra po kilogramu, dok cena belih tartufa može iznositi i po nekoliko hiljada evra. 

Tartufe možete kupiti samo u ponekim maloprodajnim objektima u Beogradu i Novom Sadu, ali se mogu pronaći i u online prodavnicama. 

Tartufi se, nesumnjivo, sa razlogom nazivaju brilijantima i blagom u gastronomiji, pa se nadamo se da vam je naš tekst pomogao da pronađete odgovore na sva pitanja i nedoumice koje ste imali vezano sa ovo prirodno bogatstvo, te i vi probate tartufe u svojoj ishrani.

Izvor: Travelist