Lopov, pljačkaš karavana, postao je veoma bogat krađom. Ali, iako je imao veliko bogatstvo, nije se osećao srećnim.
Zbog toga je jednog dana otišao kod jednog mudraca od ugleda, da ga upita zašto nije srećan.
Nakon što ga je pozdravio, rekao je: – Došao sam da mi kažem kako da steknem sreću. Imam puno bogatstva i imam 400 lopova koji mi se pokoravaju i mogu mi donijeti još više bogatstva. Ali, osećam se jadno i nesrećno.
Mudar ga je uzeo i zajedno su otišli blizu brda. Rekao mu je da ponese tri velika kamena i da se popne na vrh brda.
Čim su počeli da se penju, lopov reče: – Gospodine, kamenje je teško i jedva ga nosim, a kamoli da se popnem na brdo.
Mudrac ga je zamolio da baci jedan kamen i oni su nastavili da se penju.
Nakon što su se malo popeli, lopov je rekao: – Gospodine, ostao sam bez daha, ne mogu više!
Mudrac ga je zamolio da baci još jedan kamen i oni su nastavili da se penju.
Nakon dužeg perioda, lopov se po treći put zaustavio i rekao: – Gospodinr, ne mogu više!
Tada mu je mudrac naredio da baci i treći kamen i stigli su na vrh brda.
Mudrac mu je rekao: – Skretanje s pravog puta maksimalno opterećuje ljudsku savjest. Kao što niste mogli nositi tri teška kamena dok se niste popeli na brdo, tako vam teška svijest nije dozvoljavala da se popnete na “brdo” sreće.
Opterećenje savjesti zlim djelima i grijesima opterećuje naš život, šteti sreći i kvalitetu života.
