Džeko o najtežim trenucima u karijeri: Dešavalo se …
Edin Džeko (37), kapiten fudbalske A reprezentacije Bosne i Hercegovine, gostovao je u emisiji “(Ne)uspjeh prvaka” s Mariom Stanićem, emisiji koja je emitovana na kanalu Arena Sport.
Dijamant se u razgovoru dotakao svojih prvih fudbalskih koraka, perioda provedenog u Želji, Češkoj, Njemačkoj, Engleskoj, Italiji, o reprezentaciji…
– Ljudi gledaju gotov produkt, odnosno ono što vide na televiziji. Poslije rata sa nekih devet godina sam počeo trenirati. To je bilo u sali u školi, još uvijek su bile barikade na cestama. Tata me odveo u Želju, tad nam je bio trener Jusuf Šehović, koji više nije nažalost sa nama – kazao je Džeko.
Autima na pripreme
Prisjetio se svojih početaka i rekao kako ga je Amar Osim sa 16, 17 godina doveo u prvi tim.
– Sjećam se, otac i ja smo bili u supermarktu. Zove me tadašnji trener iz kadeta i kaže spremi se sutra ideš na pripreme u Međugorje sa prvim timom. Bila su drugačija vremena, tada nije bilo lagano igrati u Želji. Na pripreme smo išli autima, neki od starijih igrača pokupe nas mlađe. Debitovao sam u Žepču, gubili smo. Ja sam se zagrijavao, zove me Amar i kaže zabij dva gola. Tad je za Želju bilo igrati jako teško, fudbal nije samo igra na terenu, glava pravi razliku – rekao je Džeko.
Odlaskom iz BiH, kaže, napravio je iskorak.
– Svi vidimo fudbal drugačije, bilo je nekih koji se nisu složili. Samim odlaskom iz BiH sam napravio iskorak, bio sam kod trenera koji je gledao da mi pomogne. Kada sam otišao tamo stavi me na 10-ku kaže trebaš više da trčiš, pomažeš odbrani. Tada sam postigao osam golova za polusezonu te nakon toga odem u Teplice – rekao je Džeko.
Ipak, za Dijamanta život u Češkoj u početku nije bio tako bajan.
– Imao sam sreću da je tamo bio jedan momak iz Mostara – Samir Merzić, to mi je najviše pomoglo. Živjeli smo zajedno, igrali smo zajedno. Imao sam plaću 500 eura. Van kuće bez roditelja sam, plati stan. Nisam imao auto, dešavalo se da zadnjih sedam dana nemamo šta da jedemo. Nazovem svoje i kažem nemam ništa da jedem, zamisli kako je njima. Tad nije bilo društvenih mreža, bile su obične poruke. Morao si kupiti kredit da bi imao da pošalješ poruku. Odemo na govornicu i tako smo pričali sa svojima – kazao je Džeko.
Šutiš i radiš
Dotakao se debija u A reprezentacije BiH i potpisa u Wolsfburg.
– Za reprezentaciju sam debitovao protiv Turske kod selektora Fuada Muzurovića i postigao gol. Poslije tri dana smo igrali protiv Malte, upišem asistenciju ali sam se i povrijedio. A nakon toga sam trebao u Zagreb na dogovor sa Wolsfburgom.
Ja sam u Zagrebu potpisao za Wolsfburg. Za par sedmica odem na pripreme sa novim timom.. Nisam odmah igrao svaku utakmicu, a kada sam počeo igrati bio sam standardan. Imao sam trenera koji ima takav personalitet, jednostavno samo šutiš i radiš. Vjerujem da ne bismo osvojili ligu da nije bio trener Magath – dodao je Džeko.
Nakon sjajnih nastupa u Wolsfburgu uslijedio je transfer u Manchester City.
– Ja sam bio tri i po godine u Wolsfburgu. Bilo je tu puno nekih priča, ali htio sam da vidim na kojem sam nivou, da li mogu da igram sa najboljim igračima na svijetu. Samo u Premier ligi sam mogao dobiti odgovor na to pitanje. Mancini je tada bio trener, osvojio sam 5,6 trofeja – kazao je.
Džeko je poslije četiri i po godine napustio Manchester i potpisao za Romu.
– Bio sam četiri i po godine u Cityju, potpisao sam novi ugovor a godini nakon toga sam otišao u Romu. Nisam imao najbolji odnos sa Pellegrinijem (tadašnji trener Cityja), a Italija mi je uvijek bila san. Najbolji igrači su igrali tamo, san mi je bio da naučim italijanski jezik.
Kada sam stigao na aerodrom dočekalo me pet hiljada ljudi, nije bilo teško navići se. Tu je bio i Pjanić, bilo mi je lakše prilagoditi se – kazao je Džeko.
U 35. godini Džeko iz Rome prelazi u Inter.
DnevniAvaz