U hadisu se spominje da su Poslanika s.a.v.s. upitali za bolesnog saputnika, a rekli su mu da je umro. Pitao je da li je taj ashab nešto rekao prije smrti, a oni su mu rekli nnešto rekao, ali im to nije bilo jasno. Rekao je: „Volio bih da sam imao sreće da ovo uradim mnogo puta. . . Imao sam sreće što sam mlad. . . Imao sam sreće da su me uhvatili. . .”
Zatim je Poslanik s.a.v.s. je rekao: „Jednog dana tvoj prijatelj, žureći na dzumi, ugleda slijepca koji nije imao pratnju i uze ga za ruku i odvede do džamije. Kada je osjetio da će umrijeti, vidio je nagradu za ovo djelo i rekao: – Imao sam sreću da to učinim mnogo puta.
Jednog hladnog jutra otišao je na sabah-namaz i sreo čovjeka koji se smrzavao od hladnoće. Sa sobom je imao dva kaputa, jedan novi i jedan stari, a starim je umotao čovjeka koji je ustajao od hladnoće. Kada je prije smrti vidio nagradu za to, rekao je: – Imao sam sreće što sam mlad.
Jednog dana je ušao u kuću i pitao ženu da li ima nešto za jelo, a ona mu je ponudila veknu hleba. U tom trenutku je gladan pokucao na vrata i zatražio nešto za jelo, a on mu je dao polovinu vekne. Kada je prije smrti vidio nagradu za ovo djelo, rekao je: – Da je bilo srece bito cjelokuon vekna!
